Уради оно што мораш, са оним што знаш, тамо где се налазиш. (Френклин Рузвелт) * * * Само у упорном раду и учењу лежи наша будућност. (Д. Р. Гилберт) * * * Учење је врста природне снаге за ум! (Цицерон) * * * Човек остари оног тренутка када више не може ништа да научи. (Артуро Граф) * * * Не учимо за школу него за живот. * * * Нико на свету није јачи од човека који зна. (Јапанска пословица) * * * Оно што ми знамо је само једна кап – што не знамо је океан. (Исак Њутн) * * *

Главни мени

Sertifikat

Европска недеља кодирања је догађај који се обележава широм света на начин да

се што више деце у одређеном временском интервалу бави кодирањем.

Ове године Code Week се обележава од 7. до 22. октобра.

Наша школа узела је учешће у овој акцији што можете видети и на светској мапи

http://events.codeweek.eu/view/143264/kodigranje-2017/ 

Ученици су у контакту са mBot роботима и програмом за кодирање осетили
потребу за учењем програмских језика као и за применом нових технологија.
 Logo BZZ png
Fotografija8910
fotografija8911
fotografija8914
 
Fotografija8919
Fotografija8929
 
Званична страница: http://www.codeweek.rs/dogadaji-2017/
 

 

   
 

IV. ПОНАШАЊЕ РОДИТЕЉА УЧЕНИКА И ТРЕЋИХ ЛИЦА

 

Члан 26.

 

Родитељи, односно старатељи, ученика и трећа лица (у даљем тексту: остала лица) обавезни су да поштују Правила и друге опште акте Школе.

 

Члан 27.

 

Родитељ, односно старатељ детета дужан је да:

 

1) прати понашање, учење и успех свог детета, односно да се редовно информише о истом;

 

2) сарађује са одељењским старешином;

 

3) сарађује са предметним наставницима и стручним сарадницима;

 

4) редовно присуствује родитељским састанцима и другим облицима сарадње са родитељима;

 

5) пружа помоћ школи у остваривању васпитног рада;

 

6) оправдава изостанке свог детета у року од осам дана од дана доласка ученика на наставу оправдањима изабраног педијатра и стоматолога;

 

7) доприноси остваривању планираних задатака Школе и побољшању услова живота и рада;

 

8) дође у Школу на позив одељењског старешине, педагога, психолога или директора Школе;

 

9) редовно измирује новчана дуговања Школи;

 

10) да учествује у раду органа Школе чији је члан;

 

11) све евентуалне неспоразуме са другим ученицима решава у сарадњи са наставницима, стручним сарадницима или директором школе

 

Члан 28.

 

Остала лица обавезна су да се према ученицима, запосленима и другим лицима која се затекну у школској згради или школском дворишту понашају уљудно.

 

Остала лица у школу треба да долазе пристојно одевена.

 

Члан 29.

 

Родитељ или старатељ, без лекарског оправдања, може да оправда свом детету изостанак због болести највише три дана.

 

Родитељ или старатељ има право да због других разлога лично оправда један дан.

 

Учестало правдање изостанака од стране родитеља или старатеља сматраће се злоупотребом родитељског права. 

 

Члан 30.

 

Родитељ, односно старатељ може да прати своје дете приликом доласка у Школу до ђачког улаза у Школу.

 

Родитељ, односно старатељ може своје дете чекати после наставе у школском дворишту.

 

Члан 31.

 

Лице које није запослено у Школи дужно је да на улазним вратима раднику обезбеђења покаже личну карту, службени позив или другу исправу ради своје идентификације.

 

Лице које није запослено у Школи, након обављеног посла у школи, мора да напусти школску зграду.

 

   
 

УЧЕНИК 

Испуњава захтеве предвиђене наставним планом и програмом.
Доноси на час уџбенике, свескe, прибор и опрему потребну за реализацију наставног процеса.
Уредно похађа наставу према прописаном распореду часова и према предвиђеној сатници.
Не долази ни на један час ако је на боловању.
Обавештава одељенског старешину да је на боловању ако траје дуже од три дана.
Правда изостанке са наставе одмах по повратку са боловања.
Не закашњава на час.
С поштовањем се односи према наставницима и осталим запосленима у школи.
Не прети и не омаловажава личност наставника и осталих запослених у школи.
Пристојно се понаша у школској згради и у школском дворишту.
Не чека наставника испред зборнице и осталих службених просторија.
Информације тражи од дежурног ученика или дежурног наставника, док се за помоћ обраћа одељенском старешини, стручним службама и одговорном лицу.
Не носи дневника рада и осталу школску докуматацију.
Поштује радно време сервисних служби школе.
У ходнику испред учионице не прави неред и гужву.
Не нарушава ред и тишину у школској згради и школском дворишту док трају часови.
Испред учионице чека наставника најдуже 10 минута а затим се председник одељења јавља дежурном професору.
Не оштећује и не уништава школску имовину, имовину запослених у школи и других ученика.
Не одбија разговор са наставником, одељенским старешином, педагогом и другим  одговорним лицима.

СТРАХ ОД ШКОЛЕ

Алма Ровис Брандић,

стручни сaрадник социјални педагог

 

СТРАХ ОД ШКОЛЕ (СКОЛИНОФОБИЈА)

Страх је неугодно осећајно стање које се манифестује у напетости, стрепњи, нелагоди, неспокојству.

Важно је разликовати нормалне развојне страхове од правог страха (фобије) од школе.

Школска фобија је ирационалан страх везан уз неке школске околности (уз неку објективну или измишљену, ирационалну претећу опасност), манифестује се кроз избегавање школе на различите начине. Иако не постоји објективна опасност, код детета се јавља јака реакција тескобе.

Понекад је страх од школе прикривен, 'камуфлиран' (соматизирани страх), најчешће фиксиран у појединим деловима тела (болови у стомаку, главобоља, нагон на повраћање, претерано знојење и сл.) уз уредан лекарски налаз. Те се тегобе јављају пре или након школе, а не јављају се током викенда, празника.

Према Wенар 2002. школска фобија јавља се у 0,4 до 1,5 % деце узрата од 5 до 17 година, најчешће се јавља у доби од 14 година, чешће код дечака, чешће код јединаца, код размажене и претерано заштићиване дјеце.

Кад се те потешкоће јављају код  млађе деце чешће се ради о сепарацијском страху (страх од одвајања).

Ученици који 'маркирају' избегавају школу јер им је негде другдје занимљивије, док ученици код којих је присутан страх од школе кад побјегну с наставе иду кући, не одлазе из школе на нека друга (занимљивија) мјеста.

Најподложнија страху од школе су деца која су неприхваћена у скупини вршњака, дјеца која имају слабо развијене социјалне веештине, лоше односе и још лошије искуство са вршњацима. Догађа се и да их вршњаци прогоне, исмејавају, врејеђају, понижавају па се осјећају неугодно, болно, јадно, очајно... То код њих може побудити страх од школе, због чега избјегавају одлазак на наставу правдајући то болешћу или неким другим разлозима.

Ризик је повећан код претјерано заштићиваног, размаженог дјетета које је у породици у средишту пажње, које у породици нема потребу за улагањем напора и труда у решавање насталих потешкоћа. У друштву вршњака нема повластица и само се мора за све изборити. Како дете није оспособљено за равноправност с другом децом може се осјећати беспомоћно, угрожено, неуспешно, а ти осећаји отварају простор развоју страха.

Ризик је повећан и код дјеце чији су родитељи склони честој примјени репресивних одгојних поступака (крутост, претње, физичко кажњавање...). Код детета је присутан реалан страх од могућих посљедица у случају неуспјеха, који се може развити у школску фобију.

Није добро ни кад су очекивања од детета већа у односу према његовим могућностима, па им дете не може удовољити. Ту се јавља страх од неуспеха, као и страх од последица због могућег неуспеха, тј.страх да неће удовољити очекивањима (родитеља, учитеља...) те могућих последица због тога.

Наравно да је од изузетне важности однос ученика и учитеља, као и особа учитеља. Уколико се дете боји учитеља то може бити предуцлов за развој страха.

И све оне околности које могу дете учинити незадовољним, несигурним, створити привид његове незаштићености, па и угрожености, могу проузроковати страх од школе, нпр. породичне тешкоће - брачне кризе родитеља, болест члана породице, одсутност члана породице свађе и сл.

Детету је потребна помоћ старијих како би се решило страха. При томе је нужна сурадња родитеља и школе. Наравно да је немогуће 'вратити' дете у школу без помоћи вршњака. Понекад је довољан и само један пријатељ да се дијете осјети прихваћено и задовољно, али је потребно у разреду градити осећаје поверења, уважавања различитости, развијати такве односе да се свако дете међу вршњацима може осјећати сигурним и равноправним чланом.

Потребно је утврдити узроке страха, родитељи у договору с учитељем треба да  настоје да их уклоне и треба предузети мере да дете заволи школу и учитеља, да се ослободи страха, стекне сигурност у властите способности, могућности и веру у постизање задовољавајућих школских резултата.

Уколико у школи и родитељском дому влада повеење, уважавање дечје личности, деца су добро прихваћени и равноправни чланови, имамо услове за здрав развој деце. Тада се деца осјећају пријатно, сигурно, задовољно, сретно и нема места за развој страхова.

Квалитетан одгајатељ (родитељ, учитељ) омогућава детету да греши, а да за то не буде кажњено. Укидање страха позива на залагање. Прихваћање погрешака потиче учење. Успоставити повјерење значи створити осјећај да сам заинтересиран: ту сам да бих ти помогао, а не да бих те повредио; мислим на твоје добро. Кад ти постижеш успјехе, кад квалитетно радиш и кад задовољаваш своје потребе, то исто чиним и ја.

Може помоћи ако детету причамо о свом страху из дјетињства, о страховима и искуствима других људи, ако му причамо приче о храброј дјеци, храбрим људима... С млађом децом може бити корисно ако измишљамо, довршавамо приче у којима се неко боји, ако се играмо- измјењујемо улоге, страшимо некога, ако се играмо пантомиме (будите страшни, глумите страх), можемо играти, измишљати страшне покрете...

Важно је нагласити да страх од школе није могуће ријешити код куће, изостанци из школе само потичу дечји страх. Детету се може помоћи тачним планирањем, а не избегавањем ситуације.

Свако оклевање, покушај избегавања одласка у школу, а поготово јавно одбијање, родитељ мора да  најозбиљније схвати.  Добро је прво се обратити учитељу - наставнику детета, а уколико симптоми трају више недеља препоручује се помоћ стручњака. Ако школа нема запосленог психолога или социјалног педагога, шк

ОСМИ РАЗРЕД

   
 

Наставна тема : ПИРАМИДА
Обрада ове теме кроз ППТ презентацију, погодна за самоучење
:

Наставна тема : ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА


Линеарна_функција                           Нула_линеарне_функције

                     

Видео туторијали за малу матуру

Бројач посета

963345

Календар

No event in the calendar
пон уто сре чет пет суб нед
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31